U okviru festivala „K.“, na stotu godišnjicu rođenja pisca Franca Kafke, Beograd će posetiti književnica Magdalena Placova i zajedno sa prevoditeljkom Tihanom Hamović i književnom kritičarkom Katarinom Pantović “krstiti“ srpski prevod knjige Život posle Kafke.
Ko je bila Felice Bauer, žena koju su generacije Kafkinih čitalaca poznavale pretežno kao ljubiteljku mesnih jela, teškog nameštaja i preciznih satova? Ko je bila žena koja se krila iza staložene naravi i srdačnog osmeha? Koliko je Kafkina senka uticala na njen život? Književna nauka nikada nije smatrala Felice vrednom samostalnog proučavanja, a malo se zna o njenom životu nakon odvajanja od čuvenog praškog pisca. Udala se, rodila dvoje dece i emigrirala u Ameriku. Četrdeset godina čuvala je pisma čoveka koji ju je ostavio. (https://argo.cz/foreign-rights/magdalena-platzova/)
Magdalena Placova (1972)
Književnica i novinar, kćerka dokumentariste Josefa Placa i spisateljice Ede Kriseove. Odrasla je u Pragu, gde je studirala na Fakultetu umetnosti Karlovog univerziteta, a studirala je i u SAD i Velikoj Britaniji. Od 2000. do 2006. često je boravila u zemljama bivše Jugoslavije sa svojim partnerom, filmskim montažerom Andrijom Zafranovićem. Od 2009. do 2012. živela je u SAD-u. Predavala je kurs o Francu Kafki na Univerzitetu u Njujorku. Trenutno živi sa suprugom i troje dece u Lionu u Francuskoj. Placova je radila kao urednica u magazinu „Literarni novini“ i nedejniku Respekt. Radi kao stalni saradnik u raznim češkim časopisima. Piše i za medijski javni servis „Česki rozhlas“. Napisala je, između ostalog, romane Povratak devojke (2004), Aronov skok (2006), Anarhista (2013), Druga strana tišine (2018) i Život posle Kafke (2022), kao i romane zbirke kratkih priča So, ovca i kamenje (2003) i Reciklirani čovek (2008). Njene knjige su prevedene na nekoliko evropskih jezika.
Foto: Lara Kastner
„„Kafka, to je samoća koja žudi. A ova čežnja je i nada, jer je izvor stvaralačke snage. To je pokretačka energija njegovog pisanja. Čežnja za punim životom, zajedništvom, Bogom, ljubavlju - svako može u prazan prostor da učita, šta želi. Možda je zato Kafka neiscrpan. A njegova su dela možda najviše komentarisani i proučavani tekstovi u istoriji književnosti, nakon Biblije.“ - Magdalena Placova
Tihana Hamović diplomirala je na katedri za bohemistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Prevodi češku poeziju, prozu, dramu, filozofiju i esejistiku. Aktivna je i kao konsekutivna prevoditeljka. Među njenim prevodima su dela Jahima Topola, Ladislava Klime, Jana Patočke, Bjanke Belove, Petre Hulove, Mareka Tomana, Zuzane Brapcove, Jane Šramkove, Jozefa Paneka, Petre Soukupove, Dore Kapralove, Kateržine Rudčenkove, Petra Hruške, Pavle Horakove. Radila je kao mentorka za češki jezik u okviru međunarodnog prevodilačkog projekta CELA. Bila je u žiriju za dodelu prevodilačke nagrade Cena Susanny Roth. Boravila je u Pragu kao stipendistkinja Češkog književnog centra. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.
"Kafka je fenomen koji se objašnjava samim sobom. Protekao je čitav vek od njegove smrti, a on ne prestaje da budi pažnju. Nikada neće ni prestati. Komercijalizaciju svog lika sigurno nije želeo, ali to se verovatno nije moglo izbeći, s obzirom na neobičnost i zagonetnost koji su mu bili svojstveni. U svojim pismima tvrdi da čovek mora biti neprekidno povezan sa nečim višim i dubljim od sebe, i da je nužno biti beskompromisno veran sopstvenom životnom putu. Kafka sebe nije izneverio. Njegovo pisanje je autentično i granično u pogledu opsesivne predanosti i stalne zapitanosti, a kafkijansko čudo je zauvek uklesano u istoriju književnosti, ali i polje opšte i popularne kulture." - Tihana Hamović
Katarina Pantović (Beograd, 1994) književna je kritičarka, teoretičarka i pesnikinja. Zaposlena je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu u zvanju istraživač saradnik. Osnovne i master studije završila je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je trenutno na završnim godinama doktorskih studija. Objavila je dve zbirke poezije, kao i naučnu monografiju Aktuelna čitanja Kafkinog dela (Službeni glasnik, 2023). Sarađuje sa izdavačkim kućama Treći Trg i Srebrno drvo kao izvršna urednica. Članica je nekoliko žirija za književne nagrade. Živi i radi u Beogradu.
Festival K. Kafka, sada zajedno organizuju Kulturni centar Beograda, Goethe-Institut u Beogradu, Austrijski kulturni forum u Beogradu, Češki centar Beograd i mreža EUNIC u Srbiji. Ulaz na sve programe je besplatan.
