U utorak 27. februara je ekipa Češkog centra po prvi put posetila Language Café. Događaj, koji omogućava upoznavanje ljudi koji dele strast za određenim jezikom, održava se redovno svakog drugog utorka u KC GRAD.
U Beograd sam stigla pre dve nedelje. Svaki dan se iznenađujem, koliko ovde vole Čehe. Mislim da razlog nije u tome, što sam okružena češkom zajednicom. Na primer, slušala sam konobara u kafiću koji je o nama govorio kao o "braći" ili studentkinje koje su opisivale praksu kako srpske škole redovno organizuju izlete u Prag. Ali nisam mogla da pretpostavim da će biti zainteresovanih za susret na kom je je glavna tema češka kultura.
Po dolasku u KC Grad zaboravljam da nisam u Pragu! Ulazim u prostor u kojem sijaju šarene rese, na bele pločice su zalepljeni plakati a toaleti su prava galerija nalepnica. Prvo smo seli za mali sto za nekolicinu ljudi, ali odmah nakon početka događaja su organizatori shvatili da bi više odgovarao najveći sto. Tokom večeri se za našim stolom se smenilo dvadeset i pet ljudi! Razgovarali smo sa polaznicima kurseva jezika, studentima bohemistike i ljudima češkog porekla. Svi su iz nekog razloga zainteresovani za Češku. Rekla sam im da pre dolaska u Srbiju nisam ni slutila da bi neko ovde mogao tako da voli Češku. Svaki Čeh bi trebalo da provede u Srbiji bar neko vreme. I ne samo zbog ovoga.
Nisu svi govorili češki dovoljno dobro da bi mogli da razgovaraju, ali čak i ako su pričali na srpskom ili engleskom, teme su se vrtele oko češke kulture ili nevolja i prepreka u učenju češkog. Cenila sam češku plejlistu jedne devojke koja želi da studira pozorišnoj akademiju u Pragu. Objasnila sam joj koje su kod nas opcije i da imamo i alternativno pozorišnu scenu. Ovde je malo drugačije.
Temu rudarenja i rudnicima uglja sam otvorila sa Josipom. Doktorirao je kod nas u Ostravi i rekao je da je naše rudarstvo na mnogo višem nivou nego ovde u Srbiji. Posetio je i Sokolov i Usti nad Labem, pokazujući mi fotografije sa lica mesta. Dotakli smo se i sporta. Veruje da su ovde timski sportovi poput košarke, fudbala i rukometa popularniji. Josip ima češke korene, dobro govori češki i pričali smo o raznim zanimljivim temama, pa sam iskoristila priliku i postavila sam mu nekoliko pitanja.
Kako po tebi funkcioniše češka zajednica ovde u Beogradu?
Postoji manjinsko udruženje Češka beseda, redovno se sastajemo, organizujemo izlete, u kontaktu smo sa češkim selima. Članovi se dobro poznaju, ali su uglavnom već u penziji. Nemamo puno mladih, što mislim da je važno za dalje funkcionisanje. Moja procena je da u Beogradu ima oko hiljadu ljudi češkog porekla, ali nemaju vremena da se sastaju ili ih jednostavno ova priča ne interesuje.
Šta misliš da Češku čini privlačnom za Srbe?
Veoma teško pitanje. Mislim da jedna grupa ljudi želi da uči češki da bi radila u tamo, na primer lekari i inženjeri. Neki ljudi vole češke pisce, na primer ja kod kuće imam nekoliko knjiga Milana Kundere. Ili žele da rade u Češkoj ili su zainteresovani za češku kulturu - književnost, pozorište, sport.
Kada si došao u Češku, jel bilo nešto što te je očaralo do te mere da si pomislio: "Ovo bih želeo i kod nas!"
Da, Česi su vrlo temeljni u svom poslu. Kada mi nešto radimo, želimo da završimo što pre, ali to ne donosi uvek najkvalitetnije rezultate. Česi cene kvalitet, ali i kada ste vredan i marljiv učenik. Druga razlika je obraćanje na vi i kultura razgovora, jer je to ovde na dosta niskom nivou. Vrlo često uskočimo u razgovor, važnije je ko je glasniji. U Češkoj nije tako - kad neko govori, svi slušaju. Ne dešava se da dvoje ili troje ljudi pričaju u isto vreme. Ono što me iznenadilo je da sam očekivo da će mladi ljudi u Češkoj znati engleski bolje od nas ovde, jer ste članica Evropske unije i samim tim ste mobilniji. Ali mislim da nemate isti nivo engleskog kao mi, iako imamo slabije uslove za putovanje. A možda je krivac i sinhronizacija filmova.
Posle pozdrava ulazim u tramvaj i razmišljam o tome da bi jedna od misija Češkog centra Beograd trebalo da bude i nastojanje da se oformi mlada zajednica koja bi organski učestvovala u radu ustanove. Nakon prvog sastanka u Language Café-u, uverena sam da imamo potencijal da to postignemo. Ukoliko želite da nam se pridružite, sledeću posetu Language Café-u planiramo za 26. mart i već joj se radujemo.
Autorka članka je Tereza Matlova, studentkinja KVD DAMU i stažistkinja u Češkom centru Beograd, gde radi uz podršku programa Erasmus+.
